FAQ Stakleni panelni radijatori – pitanja kupaca

Električni panelni radijator koji greje prirodnom konvekcijom: hladan vazduh sa poda ulazi u donji deo radijatora, zagreva se preko grejača i izlazi kroz gornju rešetku. U sobi se tako stvara prirodno, stalno kruženje toplog vazduha. Ima precizan elektronski termostat, a napred belo kaljeno staklo umesto lima.

Detaljno o principu rada: Stakleni panelni radijatori – princip rada, izbor snage, upotreba i bezbednost.

Princip rada je isti ‘ konvekcija. „Norveški radijator“ je u Srbiji postao opšti naziv za električni panelni radijator, jer su prvi takvi uređaji pre više od 25 godina stigli od norveških proizvođača – iz zemlje sa dugim i hladnim zimama, gde grejanje mora da bude pouzdano, precizno i bezbedno za stalni rad. Stakleni panelni radijator radi na istom principu, samo sa staklenom prednjom pločom i Wi-Fi termostatom.

Ne. Grejač direktno zagreva vazduh iz prostorije, bez posrednika kao što su voda ili ulje. Nema šta da procuri, a nema ni gubitaka pri prenosu toplote sa jednog medijuma na drugi.

• Uljani radijator se sporo zagreva, težak je, stoji na podu i u njemu je ulje. Panelni brže zagreje prostoriju, kači se na zid i nema ulja.
• Kalorifer greje ventilatorom – bučan je, diže prašinu i usijanim grejačem suši vazduh. Ventilator mu služi da hladi grejač da ne pregori. Grejač panelnog radijatora se ne žari, pa mu hlađenje nije potrebno.
• Panelni radijator je napravljen za stalni rad cele sezone uz termostat; kalorifer i uljani su grejalice za povremenu upotrebu.

TA peć noću, po jeftinijoj tarifi, akumulira toplotu i danju je oslobađa – bez precizne kontrole trenutnih potreba prostora. Panelni radijator proizvodi toplotu tačno kada treba i koliko treba. U praksi to znači:

• stalna zadata temperatura, bez pregrevanja;
• grejanje samo kada ste u prostoru;
• brza reakcija na promenu spoljne temperature;
• male dimenzije, bez velike akumulacione mase;
• programiranje i upravljanje telefonom.

TA peć može biti isplativa u odlično izolovanom objektu sa dobro podešenim punjenjem, ali često pregreva prostor u prelaznom periodu, a pred kraj dana ostane bez toplote. Grejanjem sa TA pećima brzo dolazite do crvene zone gde su kilovati preskupi iako su 4x jeftiniji noću.

Posuda sa vodom nije potrebna. Grejač se ne žari, ne sagoreva prašinu i ne troši kiseonik iz prostorije, a nema ni ventilator koji diže prašinu. Svako grejanje malo snižava relativnu vlažnost (topliji vazduh može da primi više vlage), ali osećaj „suvog vazduha“ i grla prave pre svega grejalice sa usijanim grejačem. Prostor provetravajte zbog ustajalog vazduha – ne zbog radijatora.

Nema ventilator ni pokretne delove. Pri zagrevanju i hlađenju metal se širi i skuplja, pa se ponekad ali veoma retko može čuti neko čudno pucketanje – to je fizika, nije kvar. Nova stara konstrukcija grejača ovo elemeniše jer su nekada čelični grejači sa pločicama bili totalno nečujni, sada su pločica aluminijumske. Kada je grejač ceo od aluminijuma u X ili I obliku tada često ima tih neprijatnih pucketanja. Kod staklenih to nije slučaj.

Ne, naravno. Radijator je grejno telo.

U prvim satima rada moguć je blag miris novog uređaja. Prestaje sam i ne ponavlja se – prvih par sati provetrite prostoriju.

Orijentaciono, po kvadratu (plafon do 2,6 m): dobra izolacija oko 80 W/m², prosečna oko 100 W/m², slaba ili zastakljena terasa 120 W/m² i više. Za poslednji sprat, ugaonu sobu ili severnu stranu uzmite jači model. Kako se računa po kubnom metru – u članku o proračunu snage.

Za 10 m² u standardno izolovanom stanu potrebno je oko 800–1000 W. Naš najmanji model je 1500 W, ali radi i na pola snage (750 W) – za sobu od 10 m² to je dobra kombinacija: pola snage veći deo sezone, puna snaga kada je napolju najhladnije ili kada želite da brže zagrejete.

Ako vaš projekat za tu sobu navodi toplotne gubitke od npr. 680 W, a okolne prostorije se greju, dovoljno je oko 800 W.

U evropskim katalozima se podrazumeva da su objekti građeni po propisima o toplotnoj izolaciji, pa je proračun po kvadratu predvidiv. Kod nas gradnja po pravilniku o energetskoj efikasnosti još uvek nije pravilo – razlike u izolaciji, stolariji, visini plafona i poziciji stana mogu značajno promeniti potrebnu snagu. Zato preporuku uvek dajemo uz napomenu na kakav prostor se odnosi.

Najtačnije iz projekta – u glavnom građevinskom projektu, u delu sa termičkim proračunom, piše koliko toplote koja prostorija gubi. Ako objekat ima energetski pasoš sa razredom C ili boljim, godišnja potrebna energija za grejanje je ispod 70 kWh/m², a instalirana snaga je oko 60 W/m².

Ako projekat nemate, gubitke možete grubo izmeriti samim radijatorom – pogledajte pitanje „Može li radijator da posluži za merenje toplotnih gubitaka prostora?“ u delu o potrošnji.

Jači. Za isti prostor jači radijator ne troši više struje – brže zagreje sobu i zatim ređe radi. Slabiji u prevelikoj sobi radi bez prestanka i u hladnim danima ne stigne da je zagreje. Jači uvek možete „smanjiti“ režimom pola snage.

Možete, ali ne pri projektnim uslovima. Grejaće vas dok napolju ne padne deset stepeni ispod nule – posle toga će vam biti hladno.

Da. Spoljna temperatura sama po sebi nije problem – presudni su izolacija i pravilno izabrana snaga. Ako je radijator dobro dimenzionisan, održaće zadatu temperaturu i na –10 °C i niže. U slabije izolovanim objektima treba jači ili dodatni radijator.

Za prostorije preko 25 m² uvek dva ili više radijatora, po mogućstvu po jedan ispod svakog prozora. Toplota je ravnomernija nego od jednog jakog u uglu. U aplikaciji ih spojite u istu zonu i rade kao jedan. Za dobro izolovane prostore (novo gradnja, min 10cm termoizolacije, savremena stolarija sa termoprekidom) dovoljan je jedan od 2000W.

Možete, ako je snaga izračunata za svaku prostoriju posebno. Proverite i da li odobrena snaga brojila i osigurači podnose sve radijatore zajedno sa bojlerom i šporetom. Kupci ih kod nas najčešće uzimaju i kao dopunu – za sobu do koje centralno slabo dopire, za prelazni period, vikendicu ili poslovni prostor.

Može, i to je česta kombinacija. Električno podno grejanje daje topao pod i ravnomernu toplotu (posebno u kupatilu i na pločicama), a radijator brzo „dogreje“ prostoriju kada je najhladnije. Ako niste sigurni šta je bolje za vaš prostor, pozovite nas – radimo i jedno i drugo.

Dok grejač radi, radijator troši tačno onoliko koliko piše na njemu – 2 kW. Kada je uključen, a grejač ne radi (soba je dostigla zadatu temperaturu), troši svega par vati za elektroniku.

Potrošena energija = snaga × vreme rada grejača:

U prosečno izolovanoj sobi grejač radi 30–50% vremena, pa je realna potrošnja modela od 2000 W oko 0,6–1 kWh po satu, ne 2 kWh.

Tačno onolika koliko je potrebno da se nadoknade gubici toplote vašeg dnevnog boravka na temperaturi koju ste podesili. Zavisi od spoljne temperature, izolacije, podešene temperature i vremena boravka – bez poznavanja prostora niko ne može da vam kaže tačan broj.

Primer iz iskustva, uz pretpostavke: dobro izolovan stan (energetski razred C), greju se sve prostorije, napolju 0 °C, u sobi 21 °C, porodica koja radi. Radijator od 2 kW tada troši oko 15 kWh dnevno, odnosno oko 450 kWh mesečno. Potrošnja može biti i znatno veća i znatno manja – ovo nije tehnički podatak proizvoda.

Svaki električni grejač pretvara 100% struje u toplotu – iz 1 kWh struje dobija se ~1 kWh toplote. Zato ušteda nije tehnička karakteristika nijednog grejnog tela, i ko tvrdi da njegov radijator „troši manje struje za istu toplotu“, ne govori istinu.

Ušteda nastaje iz upravljanja: radijator troši samo koliko treba i samo kada treba. U poređenju sa starim konvektorima bez termostata, uljanim radijatorima koji pregrevaju prostor ili TA pećima koje greju i kad niste tu, precizan termostat, nedeljni raspored, noćno sniženje i detekcija otvorenog prozora mogu u određenim uslovima smanjiti potrošnju i do 50%. Koliko tačno – zavisi od toga šta ste imali pre, od izolacije i od načina korišćenja. Potrošač je sam prostor, naš zahtev i spoljna temperatura, radijator nadoknađuje toplotne gubitke na osnovu zadate temperature.

Naravno da ne. Radijator ne stvara energiju, već je troši – perpetuum mobile još nije izmišljen. Grejanje se uvek dodaje na postojeću potrošnju.

Presudno. Radijator je kao automobil: isti auto sa istim motorom ima potpuno različitu potrošnju u zavisnosti od vožnje. Ako stalno „vozite pod punim gasom“ – previsoka temperatura, stalno pojačavanje, grejanje prazne sobe – potrošnja raste. Uređaj daje alate za racionalno grejanje, a konačnu potrošnju određuje način upotrebe.

Izolacija je najvažniji faktor – direktno smanjuje gubitke toplote. Na potrošnju utiču još i zaptivenost stolarije, visina plafona, temperatura koju podesite, način upravljanja i pravilno izabrana snaga. Izolacija smanjuje potrebnu energiju, a dobra regulacija smanjuje nepotrebnu. Najbolji rezultat daje kombinacija: dobra izolacija + pravilno dimenzionisan radijator + pametno upravljanje temperaturom.

1. Izolaciju – da li je urađena po projektu i da li postoje neizolovani hladni mostovi (izlazi na terasu, okviri prozora, armirano-betonski serklaži).
2. Podešenu temperaturu – svaki stepen iznad 21 °C povećava potrošnju za 5–7%, a zbog zona u tarifnom sistemu na računu to može biti i više.
3. Tačnost termostata – izmerite temperaturu u sobi termometrom i uporedite sa podešenom.
4. Brojilo – isključite sve potrošače u stanu i pogledajte da li se brojilo i dalje vrti. Ako se vrti, neko drugi troši vašu struju – po podacima distribucije, ne tako retka pojava.

Može, kao dobar indikator. Podesite 21 °C i ostavite radijator da radi 24 sata, da se prostor stabilizuje. Zatim izmerite koliko dugo grejač radi, a koliko ne radi u jednom ciklusu, i izračunajte procenat rada. Taj procenat pomnožen sa snagom radijatora je snaga koju vaš prostor gubi pri trenutnoj spoljnoj temperaturi.

Ovaj prostor spada u srednje izolovane – kojih je kod nas, nažalost, najviše. Dobro izolovan prostor bi trebalo da ima ispod 60 W/m². Ako vam računica pokaže preko 100 W/m², preporuka je da što pre uradite dodatnu izolaciju. Ovo je pokazatelj, a ne zamena za stručni proračun.

K je koeficijent gubitka toplote prostora po m² i po stepenu razlike između unutrašnje i spoljne temperature. Sastoji se od pojedinačnih koeficijenata spoljnih i pregradnih zidova, plafona, poda, prozora i vrata. Ukupni K je zbir svih pojedinačnih gubitaka, Σ(K × S × Δt), podeljen ukupnom površinom prostora.

Iskreno: inverter klima kao toplotna pumpa iz 1 kWh struje daje više kWh toplote, pa za istu sobu troši manje struje dok napolju nije jako hladno. Panelni radijator ima prednost tamo gde klima nije dobro rešenje:

• prostorije bez mesta ili dozvole za spoljnu jedinicu;
• spavaće i dečije sobe – bez strujanja vazduha i buke;
• prostori koji se greju povremeno (vikendica, radna soba) – manja investicija, bez servisa;
• kupatila i hodnici.

Takođe, unutrašnje jedinice klima urađaja su postavljene visoko blizu plafona jer je tamo najtolije i kako bi hlađenje bilo efikasnije. Za grejanje treba bi biti nisko blizu poda jer je tamo najhladnije i kako bi grejanje bilo efikasnije. Prvobitna namena klime je hlađenje i nasilno udovavanje hladnoće odnosno toplote putem ventilatora i usmerivačem na dole tj. gore. Nikad komfor sa klimom ne može biti isti kao sa radijatorima.

Ugodna temperatura je najniža temperatura na kojoj se osećate prijatno pri dužem boravku – za većinu ljudi negde između 20 i 24 °C. Ispod 19 °C nema uštede, jer vam je hladno i grejanje nije ispunilo svrhu. Iznad 25 °C rasipate energiju (i štedite na odeći, jer vam ne trebaju rukavi).

1. Počnite od 20–21 °C.
2. Sačekajte da se prostor stabilizuje – najmanje 1–2 sata.
3. Ako vam je hladno, povećajte za 1 °C; ako vam je toplo, smanjite za 1 °C.
4. Ponavljajte dok ne nađete svoju temperaturu.
5. Kada niste u prostoru, spustite na 16–18 °C.

Svaki stepen više je 5–7% veća potrošnja. Kada nađete ugodnu temperaturu, našli ste i onu koja vas najmanje košta.

Temperatura je osećaj i to ste primetili kada je napolju hladno da neko nosi debelu jaknu, neko tanku, dok ima ljudi bez jakne ili u kratkom rukavima. Upravo je ta ugodna temperatura kod svih drugačija, nego se na 20 °C „smrzava“ dok se drugi znoje.

Možete, i biće vam toplije – ali ceo opseg od „hladno“ do „vruće“ je oko 5 stepeni, pa tako iz hladnog skačete pravo u vruće. Menjajte za 1 °C i posmatrajte efekat; ako nije dovoljno, ponovite. Strpljenje se ovde isplati.

Ne. Mnogi tako misle, ali termostat ne reguliše snagu – samo vreme rada. Dok je u sobi hladnije od zadate temperature, radijator greje punom snagom. Ako je u sobi 20 °C, isto greje i kad podesite 22 °C i kad podesite 28 °C. Razlika je samo u tome što se na 28 °C neće ugasiti na vreme – pregrejaće sobu i potrošiti više.

Možete, ali soba nije televizor koji menja kanal na pritisak dugmeta. Svaki grejani prostor je sporo, tromo telo – zidovi, pod, nameštaj – i promena od 1 °C na termostatu oseti se u celoj prostoriji tek posle nekoliko sati. Česte i nagle promene ne daju efekat, samo zbunjuju.

Da, to je pravilan rad. Znači da je radijator „u regulaciji“ – dostigao je zadatu temperaturu, snaga mu je dovoljna za prostoriju i sada je precizno održava kratkim uključenjima. Elektronski termostat je potpuno nečujan.

Osećaj toplote ne zavisi samo od temperature vazduha, već i od temperature zidova i poda, strujanja vazduha, vlažnosti, odeće i aktivnosti. Soba može imati 22 °C, ali ako su zidovi hladni ili negde „vuče“, osećaćete hladnoću. Zato je važna ravnomerna i stabilna temperatura, a ne samo broj stepeni – i zato zidove ne treba puštati da se ohlade (radijator ne gasite, nego smanjite).

Ljudsko telo nije termometar – ne meri stepene, već receptorima u koži oseća razliku i brzinu promene temperature. Zato bolje oseti promaju ili topao mlaz vazduha nego razliku od jednog stepena. Osećaj zavisi i od cirkulacije i metabolizma: starije osobe, na primer, po pravilu slabije osećaju toplotu od mlađih.

Možete sami i garancija važi. Montaža na zid traje oko 15 minuta (četiri tipla), a na nožice ili točkiće se ne buši ništa. Radijator se uključuje u običnu šuko utičnicu – važno je samo da je električna instalacija ispravna. Ako vam je lakše, možemo organizovati i montažu.

Ne. U kutiji su radijator, zidni nosači sa priborom, podne nožice, točkići i uputstvo na srpskom. Sve tri opcije montaže su u ceni. Kada upoređujete sa drugim radijatorima, pitajte koliko koštaju sa nožicama i točkićima.

Najhladniji vazduh je pri podu, a prozor i spoljni zid su mesta najvećih gubitaka toplote. Vazduh se uz staklo hladi i pada ka podu. Radijator postavljen nisko, ispod prozora, uvlači upravo taj najhladniji sloj, zagreva ga i pravi toplu vazdušnu zavesu. Tako se:

• sprečavaju hladne zone i „promaja“ u nogama;
• smanjuje kondenzacija na prozorima;
• postiže ravnomerna temperatura od poda do plafona.

Radijator radi i na drugom zidu, ali ispod prozora daje najbolji efekat.

Ne. Strujanje vazduha kroz radijator je vertikalno – ulazi dole, izlazi gore – pa se radijator uvek montira horizontalno.

Možete, ali ne savetujemo. Nameštaj ispred radijatora smanjuje kruženje vazduha i slabi grejanje, a senzor termostata „misli“ da je soba toplija nego što jeste. Opasnosti po nameštaj ili radijator nema – zaštita od pregrevanja ga gasi.

Da. Radijator je lak, a težina je raspoređena po dužini, pa se nosači kače tiplovima za gips-karton. Ako ne želite da bušite – postavite ga na nožice.

Nožice ili točkići – bez ijedne rupe u zidu. Kada se selite, radijator nosite sa sobom.

U većini stanova ne. Radijator od 2000 W vuče oko 9 A, što ispravna šuko utičnica podnosi. Uključite ga direktno u zid, ne preko produžnog kabla ili razdelnika. Ako vam iskače osigurač kada radi zajedno sa bojlerom, koristite režim pola snage ili ga priključite na drugi strujni krug.

Može. Stepen zaštite je IP24 (zaštita od prskanja vode), što je dozvoljeno za kupatila i vlažne prostorije. Postavite ga van domašaja mlaza vode – ne iznad kade i ne u tuš kabinu – tako da se ne može dohvatiti iz kade ili tuša.

Model od 1500 W ima 7,5 kg, model od 2000 W 8,5 kg. Jedna osoba bez problema nosi i dva.

Da. Sve se podešava na touch displeju radijatora, a u kutiji je i daljinski. Wi-Fi je dodatak za upravljanje telefonom i nedeljni raspored.

Radijator radi samo na 2,4 GHz mreži, i telefon tokom povezivanja mora biti na istoj 2,4 GHz mreži.

• Većina rutera emituje dve mreže skoro istog imena, npr. „Moja-mreza“ i „Moja-mreza-5G“ – izaberite onu bez „5G“.
• Noviji ruteri obe frekvencije spajaju pod jedno ime, pa se ne vidi na kojoj ste. Tada u podešavanjima rutera privremeno isključite 5 GHz ili napravite posebnu 2,4 GHz mrežu.
• Ako imate više radijatora, povezujte ih jedan po jedan.
• U vikendici bez fiksnog interneta radi i sa 4G/mobilnim ruterom.

Radijator pamti mrežu na koju je povezan. Posle promene rutera, imena mreže ili lozinke, obrišite radijator iz aplikacije i povežite ga ponovo. Do tada radi normalno, ali samo ručno, sa displeja ili daljinskim.

Aplikacija postoji za Android i iOS. Podržane su glasovne komande preko Google Assistant-a i Amazon Alexe.

Da. Radijatore rasporedite po zonama (dnevna, spavaća, dečija…) i svakoj podesite svoju temperaturu i nedeljni raspored. Više radijatora u istoj zoni rade zajedno.

Model od 2000 W radi i kao 1000 W, a model od 1500 W kao 750 W. Koristi se u prelaznom periodu (oktobar, mart), za manje prostorije i u starijim instalacijama sa slabijim osiguračima.

Da – za to je i napravljen. Termostat održava temperaturu, a dva nezavisna sigurnosna termostata ga gase ako se iz bilo kog razloga pregreje. Kada niste tu, nemojte ga gasiti, nego spustite temperaturu na 16–18 °C – tako se zidovi ne ohlade, a potrošnja ostaje racionalna. Uključite ga na početku sezone i isključite na kraju, kao radijator na centralnom.

Veš na radijatoru ne sušite. Ne zato što je opasno, već zato što prekriveni radijator ne može da cirkuliše vazduh: temperatura u kućištu raste i sigurnosni termostat ga gasi – i ostajete bez grejanja. Ako prvi sigurnosni termostat iz bilo kog razloga ne reaguje, drugi, nezavisni, prekida napajanje.

Naravno. Nema oštrih ivica ni rebara, dečija brava zaključava displej da se deca ne igraju podešavanjima, a na točkićima se sam gasi ako ga neko obori. Naučite decu da se na njega ne penju i da ne guraju predmete u rešetke.

Da. Režim zaštite od smrzavanja drži prostor na 5–7 °C uz minimalnu potrošnju, da cevi i bojler ne pucaju. Kada krenete ka vikendici, preko aplikacije uključite punu temperaturu i stižete u toplo.

Grejač je otporni, bez pokretnih delova – pri nižem naponu radijator jednostavno greje slabije. Pad napona ne može da pregori grejač.

Može, ali duvanski dim i katran vremenom mogu da požute belo staklo, rešetku i zid iznad radijatora. Radijator stalno kruži vazduh, pa nosi i čestice dima – to nije kvar uređaja.

Može. Ipak, čestice iz ložišta, sveća i izduvnih gasova koje vazduh nosi mogu vremenom napraviti tamne tragove na rešetki i na zidu iznad radijatora. To je posledica kruženja vazduha koji te čestice već sadrži, a ne neispravnosti – radijator ne sagoreva prašinu i ne menja kvalitet vazduha, osim što ga zagreva.

U prostorijama sa zapaljivim parama ili prašinom – gde se farba, lakira ili drži gorivo. U garaži i radionici je u redu ako tu nema takvih isparenja.

Garancija je 5 godina na kompletan radijator; ako grejač u tom roku otkaže, dobijate nov radijator. Uz normalnu upotrebu i pravilnu montažu, panelni radijatori ovakve konstrukcije u praksi rade 15–20 i više godina. Razlog:

• jednostavna konstrukcija bez pokretnih delova;
• grejač velike površine koji se ne žari;
• nema ulja, ventilatora ni potrošnih delova;
• elektronska zaštita od pregrevanja.

Retko. Kada se kvar i desi, uzrok po pravilu nije grejač, već nešto spolja:

• loša električna instalacija ili nestabilan napon;
• udar groma;
• mehaničko oštećenje.

Posebno održavanje ni preventivni pregledi nisu potrebni – samo ga držite čistim. Staklo obrišite mekom, blago vlažnom krpom kada je radijator isključen i ohlađen, bez abrazivnih sredstava. Prašinu sa donje i gornje rešetke jednom ili dva puta u sezoni usisajte.

Radijator putuje u dve kutije (unutrašnja troslojna, spoljašnja petoslojna) sa stiropor uglovima. Pre potpisa pogledajte kutiju. Ako je radijator ipak oštećen u transportu, javite nam se u roku od 24 sata sa slikom – menjamo ga.

Radijatori su na lageru. Porudžbine primljene do 15 h isporučujemo u roku od 24 sata, kurirskom službom, a isporuka radijatora je besplatna. Plaćanje pouzećem, karticom ili uplatom na račun.

Da. Radijatori su izloženi i uključeni u našem izložbenom prostoru u Gandijevoj 186 na Novom Beogradu, radnim danima od 8 do 16 h.